Zlatibor je planina koja se nalazi u zapadnom delu Srbije, deo je Dinarskih Alpa. Na Zlatiboru se nalazi dosta borova i zato ovu prelepu srpsku planinu ljudi zovu i „Zlatni bor“. Ističe se po razvoju turizma, dosta se izgradila u poslednjih par godina i prava je turistička atrakcija i u letnjem i u zimskom periodu. U daljem nastavku teksta možete se upoznati sa Uredbom o proglašenju Parka prirode „Zlatibor“.
УРЕДБA
о проглашењу Парка природе „Златибор”
„Службени гласник РС“, број 91 од 10. октобра 2017.
Члан 1.
Златиборски планински масив, који обухвата пространу природну целину на југозападу Србије, у зони Старог Влаха, на источним Динаридима, проглашава се заштићеним подручјем изузетног значаја, односно I категорије као парк природе под именом „Златибор” (у даљем тексту: Парк природе „Златибор”).
Јужну границу Парка природе „Златибор” чини река Увац са приобаљем, западна граница се поклапа са државном границом према Републици Српској, према северу граница иде падинама Мокре и Семегњевске горе и падинама Груде, заобилази насељено место Златибор и наставља северним падинама Чиготе, док источну границу чине река Катушница са приобаљем и падине Муртенице.
Члан 2.
Парк природе „Златибор” има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре, испресецан клисурама и кањонским долинама бројних река. На простору Златиборске висоравни евидентирано је 32 објеката геонаслеђа и то: 13 геоморфолошких, девет геолошких објеката, осам спелеолошких и два архитектонско-петролошка. Једно од највреднијих подручја Парка природе „Златибор” је кањонска долина реке Увац, са бројним долинским меандрима, чије су воде према постојећим индикаторима у првој класи квалитета.
Специфичност флоре и вегетације условљена је утицајем серпентинске геолошке подлоге, те се на овом подручју налазе станишта бројних ретких и угрожених биљних врста (од укупно 1.044, 226 које имају национални и међународни значај, 34 врсте су у категорији строго заштићених, а 112 таксона у категорији заштићених врста). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије, налази се 80 таксона, а на целокупном простору констатовано је 76 ендемичних таксона.
У Парку природе „Златибор”, доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора, које су сврстане у приоритетна Натура 2000 станишта; присутна је строго заштићена врста муника и заштићене врсте: клокочика, дрен, хајдучка опута и бреза.
На овом подручју су од рибљих врста присутне младица, поточна пастрмка и бркица, а посебно је значајна врста вијуница, јер представља строго заштићену врсту. Забележено је присуство укупно 18 врста водоземаца и гмизаваца, што чини 38,30% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије.
Због великог богатства и разноврсности, подручје Парка природе „Златибор”, увршћено је у одабрана подручја за дневне лептире (PBA-Prime Butterfly Areas) и представља станиште значајним популацијама циљних врста лептира. Забележено је присуство око 154 врста птица, што подручје Парка природе „Златибор” сврстава у попис подручја за птице од изузетног националног значаја (IBAnac-68), што чини 42% од свих до сада регистрованих врста у Републици Србији, од чега 127 врста су строго заштићене, док је 27 врста заштићено. Забележено је око 38 врста сисара, што тренутно чини 40% врста, које су до сада на било који начин регистроване на територији Републике Србије.
Посебну лепоту и препознатљивост Парка природе „Златибор”, даје традиционалан начин живота у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. Основну вредност представљају и утврђена непокретна културна добра: Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселици и Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.
Члан 3.
Парк природе „Златибор” налази се на територији општине Чајетина, града Ужица и општина Нова Варош и Прибој и обухвата: на територији општине Чајетина – катастарску општину Стубло и делове катастарских општина Алин поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица; на територији града Ужица – део катастарске општине Мокра Гора; на територији општине Нова Варош – делове катастарских општина Бела река, Драглица, Негбина и Сеништа; на територији општине Прибој – делове катастарских општина Бања, Кратово и Рача.
Површина Парка природе „Златибор” износи 41.923,26 hа, од чега је 18.158,83 hа (43,31%) у државном власништву, 23.582,42 hа (56,25%) у приватном, 93,68 hа (0,22%) у јавном, 74,85 hа (0,18%) у друштвеном, 13,48 hа (0,04%) у другим облицима власништва, од чега је I степеном обухваћено 4,69 %, II степеном 45,93% и III степеном 49,38% укупне површине подручја Парка природе „Златибор”.
Опис границе и графички приказ Парка природе „Златибор” дати су у Прилогу – Опис границе и графички приказ Парка природе „Златибор”, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.
Члан 4.
На подручју Парка природе „Златибор”, није дозвољено обављати радове и активности, за које се у складу са законом којим се уређује заштита природе, утврди да могу оштетити популације, заједнице и станишта биљних и животињских врста из члана 2. ове уредбе, нарушити природне процесе и еколошку целовитост подручја или значајно неповољно утицати на естетска и културно-историјска обележја подручја и животну средину.
Члан 5.
На подручју Парка природе „Златибор” утврђују се режими заштите I, II и III степена.
Режим заштите I степена, укупне површине 1.968,89 ha, односно 4,69% подручја Парка природе „Златибор”, обухвата следеће површине, односно локалитете:
1) „Виогор”, површине 249,94 ha (100% у државној својини), општина Чајетина (КО Семегњево) и град Ужице (КО Мокра Гора);
2) „Црни Рзав”, површине 374,96 ha (100% у државној својини), општина Чајетина (КО Јабланица и КО Бранешци);
3) „Клисура Увца”, површине 1.121,10 ha, (100% у државној својини), локалитет „3а” површине 129,01 ha, локалитет „3б” површине 75,49 ha и локалитет „3в” површине 916,59 ha, општине: Чајетина (КО Јабланица, КО Доброселица и КО Стубло) и Прибој (КО Рача и КО Кратово);
4) „Клисура Гриже”, површине 222,83 ha (100% у државној својини), општина Чајетина (КО Стубло и КО Доброселица).
Режим заштите II степена, укупне површине 19.255,59 ha, односно 45,93% подручја Парка природе „Златибор”, обухвата следеће површине, односно локалитете:
1) „Семегњевска гора – Црни Рзав – Чавловац”, површине 5.858,89 ha (46,39% у државној, а 53,61% у приватној својини), општина Чајетина (КО Семегњево, КО Јабланица и КО Бранешци) и град Ужице (КО Мокра Гора);
2) „Бијеле воде”, површине 523,74 ha (83,72% у државној, 16,09% у приватној и 0,19% у јавној својини), општина Чајетина (КО Шљивовица и КО Бранешци);
3) „Рибничко језеро”, површине 283,42 ha (100% у државној својини), општина Чајетина (КО Јабланица и КО Чајетина);
4) „Равни Торник”, површине 293,74 ha (94,14% у државној, а 5,86% у приватној својини), општина Чајетина (КО Доброселица);
5) „Чигота”, површине 3.910,35 ha (30,59% у државној, 67,30% у приватној, 0,30% у јавној, 1,81% у друштвеној својини), општине: Чајетина (КО Доброселица, КО Алин поток, КО Гостиље, КО Љубиш и КО Чајетина) и Нова Варош (КО Драглица);
6) „Клисура Катушнице”, површине 220,35 ha (41,57% у државној, 58,43% у приватној својини), општина Чајетина (КО Дренова и КО Гостиље);
7) „Муртеница”, површине 2.466,08 ha (50,75% у државној, 49,25% у приватној својини), општине: Чајетина (КО Љубиш) и Нова Варош (КО Негбина, КО Драглица и КО Бела река);
8) „Подручје око клисуре Увца”, површине 5.688,72 ha (27,18% у државној, 72,72% у приватној својини), општине: Чајетина (КО Јабланица, КО Стубло и КО Доброселица), Нова Варош (КО Драглица и КО Сеништа) и Прибој (КО Кратово, КО Рача и КО Бања).
Режим заштите III степена, укупне површине 20.698,78 ha, односно 49,38% подручја Парка природе „Златибор”, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.
Члан 6.
На површинама на којима је утврђен режим заштите III степена, осим забрана радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе, забрањујe се и:
1) образовање депонија;
2) слободно испуштање отпадних и загађујућих вода у водотоке;
3) експлоатација минералних сировина у зонама непосредне и уже заштите изворишта водоснабдевања, на подручјима или у близини подручја намењеног туризму, на подручју или у близини заштићене околине непокретних културних добара;
4) уништавање и сакупљање строго заштићених и заштићених биљних и животињских врста;
5) пустошење и крчење шума, као и чиста сеча шума, која није планирана као редован вид обнављања шума;
6) сеча појединачних старих стабала, импозантних дендрометријских карактеристика значајних за очување биодиверзитета и културног наслеђа;
7) уклањање аутохтоне вегетације;
8) уношење инвазивних алохтоних врста;
9) узнемиравање фауне и сакупљање јаја;
10) риболов речног и поточног рака.
Радови и активности ограничавају се и на:
1) начин газдовања предвиђен и прописан посебним шумским основама за све газдинске јединице које су у заштићеном подручју;
2) изградњу енергетских објеката и мини хидроелектрана снаге максимално до 30 МW, изузимајући водотоке са изразито клисурастим и кањонским долинама (Доброселичка река, Рибница, Јабланица);
3) отварање нових површинских копова техничког камена унутар заштићеног подручја уколико се материјал таквих или сличних карактеристика не може наћи на подручју изван граница заштићеног подручја, који се користи за побољшање услова живота локалне заједнице (изградња и одржавање локалних саобраћајница и сл.);
4) риболов, у складу са прописима о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда;
5) начин газдовања на површинама на којима се истраживањима потврди присуство строго заштићених дивљих биљних и животињских врста које су ретке и угрожене и за које су потребне додатне мере заштите. Ограничења и забране дефинишу се прописивањем мера заштите у оквиру посебних услова заштите за дате врсте и њихова станишта.
Члан 7.
На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања популацијама дивљих биљака и животиња, одржање и побољшање услова у природним стаништима и традиционално коришћење природних ресурса.
Осим забрана радова и активности из члана 6. ове уредбе, у режиму заштите IІ степена забрањује се и:
1) изградња викендица и других породичних објеката за одмор;
2) изградња јавних скијалишта;
3) изградња ветрогенератора;
4) изградња рударских објеката;
5) експлоатација минералних сировина, тресета и материјала речних корита;
6) привредни риболов;
7) изградња објеката за рециклажу и спаљивање отпада и образовање депонија отпада;
8) измена морфологије терена, односно извођење радова који би могли да униште или наруше геоморфолошке и хидролошке карактеристике подручја;
9) превођење вода и измена хидродинамичких карактеристика и режима потока и река, као и сви други радови и интервенције које могу утицати на измену хидролошког режима подземних и површинских вода;
10) изградња хидротехничких објеката (брана–акумулација), преграђивање и регулација водотока, као и изградња хидроелектрана на водотоцима или њиховим деловима који су клисурастог или кањонског типа или им акумулације залазе у клисурасте и кањонске делове водотока;
11) промена намене водног земљишта;
12) изградња септичких јама пропусног типа и свако испуштање отпадних и осочних вода у водоток и земљиште;
13) предузимање радњи и активности које би уништиле, измениле или нарушиле геоморфолошке и хидролошке карактеристике Гостиљског и водопада Скакавац;
14) обављање интервенција и активности које неповољно утичу на станишта или строго заштићену дивљу врсту биљака и животиња, чије присуство је утврђено истраживањима подручја. Ограничења и забране дефинишу се прописивањем мера заштите у оквиру посебних услова заштите за дате врсте и њихова станишта;
15) сеча и уништавање стабала мунике, као и уништавање подмлатка;
16) постављање табли и других обавештења на стаблима;
17) неконтролисано сакупљање лековитог биља;
18) паљење ватре, осим на местима одређеним за ту намену;
19) сваки вид риболова у изворишним деловима Катушнице, на читавом току Љубишнице, Беле реке, Доброселичке реке и на току реке Увац у границама заштићеног подручја, изузев риболова у научноистраживачке сврхе;
20) риболов речног и поточног рака, као и риболов на лињак и вијуницу;
21) све радње и активности којима се угрожава фауна риба и ремети њихов мрест, раст, исхрана и кретање;
22) уништавање гнезда птица и активности које доводе до узнемиравања птица у периоду размножавања (март–јул);
23) сакупљање и стављање у промет свих врста биљака и животиња из уредбе којом се уређује стављање под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне;
24) сакупљање, оштећење, хватање, убијање и узнемиравање свих врста биљака и животиња из правилника којим се прописује проглашење и заштита строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива;
25) формирање мрциништа на подручју карстних седимената природног добра;
26) формирање позајмишта или отварање каменолома;
27) површинска експлоатација минералних сировина.
Радови и активности ограничавају се на:
1) традиционално коришћење камена, глине и другог материјала за локалне потребе;
2) формирање шумских и пољопривредних монокултура;
3) уношење врста страних за дивљи биљни и животињски свет регије у којој се налази заштићено подручје;
4) извођење геолошких истраживања која подразумевају израду истражних објеката (бушотине, раскопи, усеци, засеци и сл.), осим бушотина које служе за водоснабдевање становништва;
5) каптирање извора за потребе водоснабдевања постојећих домаћинстава;
6) газдовање шумама и шумским земљиштима утврђеним у плановима и основама газдовања шумама, газдовање блиско природном, којима се обезбеђује одржавање постојећих шумских екосистема и побољшање њиховог састава, структуре и здравственог стања, очување разноврсности и изворности дрвећа, жбуња и осталих биљних и животињских врста у шумским састојинама;
7) сечу обнављања шума са мањим интензитетом у више наврата;
8) очување ивице шуме;
9) истраживања природног ширења мунике и примену узгојних мера којима би се омогућила природна обнова, формирање и очување састојине мунике, као и повећање бројности њеног подмлатка;
10) примену одговарајућих биолошких мера против фитопатолошких и ентомолошких обољења шума;
11) активности везане за унапређење популација ретких и угрожених биљних и животињских врста;
12) контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе;
13) спровођење активности у оквиру научноистраживачких радова и праћење природних процеса;
14) спровођење одговарајућих мера противпожарне и противерозионе заштите;
15) уклањање ниског растиња сходно орографији терена ради омогућавања несметаног пролаза дуж клисура и кањона;
16) изградњу објеката туристичког смештаја, угоститељства, туристичке инфраструктуре на изградњу мањих објеката за презентацију природних вредности или објеката у традиционалном стилу;
17) изградњу објеката саобраћајне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре, стамбених и економских објеката пољопривредних и шумских газдинстава, и то на објекте који не утичу негативно на повољнији положај животињских или биљних врста, њихових станишта, природних вредности, лепоту предела и тресетишта;
18) изградњу објеката за конвенционално гајење домаћих животиња и дивљачи у оквиру постојећих сеоских домаћинстава;
19) примену хемијских средстава на употребу вештачких ђубрива на обрадивим површинама, а за хемијска средства за заштиту биља уз сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство);
20) риболов, рекреативни и научноистраживачки;
21) ловство, санитарни лов дивљачи.
Члан 8.
На површинама на којима је утврђен режим заштите I степена спроводи се строга заштита, којом се омогућавају процеси природне сукцесије и очување станишта и животних заједница у условима дивљине.
Осим забрана радова и активности из чл. 6. и 7. ове уредбе, у режиму заштите I степена забрањује се и:
1) коришћење природних ресурса и изградња објеката;
2) слободна, неконтролисана посета и обилазак, кретање ван постојећих путева и специјално утврђених стаза.
Радови и активности ограничавају се на:
1) радове и активности на научна истраживања и праћење природних процеса;
2) контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе, а које нису у супротности са циљевима очувања природних вредности;
3) спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, природних непогода, удеса, реконструкције, санација и одржавања постојећих објеката од посебног значаја као што су постојећи објекти електроенергетске мреже и мреже за транспорт и дистрибуцију природног гаса, болести и пренамножења одређених биљних и животињских врста.
Члан 9.
Парк природе „Златибор” поверава се на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”, Београд (у даљем тексту: Управљач).
У обављању законом утврђених послова управљања заштићеним подручјем, Управљач је овлашћен и дужан нарочито да: организује чуварску службу; обележи заштићено подручје; донесе план управљања, годишњи програм управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби; обавештава кориснике заштићеног подручја о могућностима за обављање радова и активности; учествује у поступку утврђивања накнаде за ускраћивање или ограничавање права коришћења; издаје сагласности и одобрења; прати стање и води евиденције о природним вредностима, непокретностима и људским активностима; утврђује и наплаћује накнаде за коришћење заштићеног подручја.
Управљач је дужан да изврши упис делатности управљања заштићеним подручјем у складу са прописима којима се уређује класификација делатности и регистрација удружења у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Члан 10.
Очување, унапређење, одрживо коришћење и приказивање природних и других вредности Парка природе „Златибор”, спроводи се према плану управљања који доноси Управљач на период од десет година (у даљем тексту: План управљања), са садржином и на начин прописан законом којим се уређује заштита природе.
План управљања садржи циљеве и приоритетне задатке очувања повољног стања заштићеног подручја, као и превентивне мере заштите од пожара у складу са законом којим се уређује заштита од пожара и прописима донетим на основу тог закона.
План управљања Управљач доноси и доставља Министарству најкасније у року од десет месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.
У поступку давања сагласности на План управљања, Министарство прибавља мишљења министарстава надлежних за послове науке, просвете, туризма, просторног планирања, водопривреде, рударства, пољопривреде, шумарства, финансија и одбране.
Управљач је дужан да једном у три године анализира спровођење Плана управљања и остварене резултате и по потреби изврши његову ревизију.
До доношења Плана управљања, Управљач врши послове на основу годишњег програма управљања који је дужан да донесе и достави Министарству на сагласност у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Годишњи програм управљања из става 6. овог члана садржи нарочито: сажет приказ природних и других вредности заштићеног подручја, циљеве заштите и одрживог коришћења, могућности и ограничења за њихово остваривање; детаљан приказ годишњих задатака на чувању, одржавању, унапређењу, приказивању и одрживом коришћењу заштићеног подручја за потребе науке, образовања, рекреације и туризма и укупног социо-економског развоја; приказ конкретних послова на изради и доношењу управљачких докумената, првенствено Плана управљања, акта о унутрашњем реду и чуварској служби и акта о накнади за коришћење заштићеног подручја; приказ задатака на обележавању заштићеног подручја, заснивању информационог система и противпожарној заштити; приказ субјеката и организационих и материјалних услова за извршење програма, висине и извора потребних финансијских средстава.
Члан 11.
Управљач је дужан да обезбеди спровођење режима заштите, односно унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси уз сагласност Министарства у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.
У оквиру садржине прописане Законом о заштити природе, правилником из става 1. овог члана се ближе утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени на подручју Парка природе „Златибор”.
Правилник из става 1. овог члана се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 12.
Управљач је дужан да на прописан начин обележи Парк природе „Златибор”, његове спољне границе и границе површина, односно локалитета са режимом заштите I, II и III степена најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Управљач је дужан да у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Заводом за заштиту природе Србије, изврши идентификацију граница Парка природе „Златибор” на терену, дигиталној ортофото карти и катастарском плану, у року од 12 месеци од дана ступања на снагу ове уредбе.
На операт, односно записник о утврђивању граница из става 2. овог члана, сагласност даје министарство надлежно за послове просторног планирања.
Границе утврђене, описане и верификоване на начин прописан у ст. 2. и 3. овог члана, сматраће се меродавним у свим стварима које се тичу спровођења ове уредбе.
Члан 13.
Управљач је дужан да заснује дигиталну базу података, односно географски информациони систем о природним и створеним вредностима, непокретностима, активностима и другим подацима од значаја за управљање Парком природе „Златибор”, у року од две године од дана ступања на снагу ове уредбе.
Члан 14.
Управљач доноси и доставља Министарству на сагласност акт о накнади за коришћење заштићеног подручја Парка природе „Златибор”, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу ове уредбе.
Акт из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 15.
Забране и ограничења прописана овом уредбом, не односе се на вршење примењених геолошких истраживања минералних и других геолошких ресурса и активних рударских објеката који су до дана ступања на снагу ове уредбе одобрени од стране надлежних органа.
Забране и ограничења прописана овом уредбом, не односе се на војне објекте и комплексе, као и активности које Војска Србије изводи или ће изводити за потребе одбране Републике Србије, као и на објекте и активности Министарства унутрашњих послова.
Члан 16.
Средства за спровођење Плана управљања Парка природе „Златибор” обезбеђују се из буџета Републике Србије, од накнаде за коришћење заштићеног подручја, прихода остварених обављањем делатности Управљача и из других извора у складу са законом.
Члан 17.
Плански документи, планови, програми и основе из области шумарства, ловства, управљања рибљим фондом, водопривреде, пољопривреде и туризма и други програми и планови који се односе на коришћење природних ресурса и простора у заштићеном подручју Парка природе „Златибор”, усагласиће се са Просторним планом Републике Србије, овом уредбом и Планом управљања из члана 10. ове уредбе.
Члан 18.
Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Оставите одговор